Поливинил хлорид, који се на енглеском назива ПВЦ (Поливинил цхлориде), је иницијатор мономера винил хлорида (ВЦМ) у пероксидима, азоједињењима и другим иницијаторима; или механизмом полимеризације слободних радикала под дејством светлосног и топлотног полимеризованог полимера. Хомополимери винил хлорида и кополимери винил хлорида се заједнички називају винил хлорид смоле. ПВЦ је бели прах са аморфном структуром, степен гранања је мали, релативна густина је око 1,4, температура преласка стакла је 77 ~ 90 степени, а почиње да се распада на око 170 степени, а стабилност на светлост и топлоту је сиромашан. Када је изложен сунчевој светлости, он ће се разградити да би произвео хлороводоник, који ће даље аутокатализовати разлагање, изазивајући промену боје и брзо смањење физичких и механичких својстава. У практичним применама, стабилизатори се морају додати да би се побољшала стабилност на топлоту и светлост. Молекулска тежина индустријски произведеног ПВЦ-а је углавном у опсегу од 50,000 до 110,000, са великом полидисперзношћу, а молекулска тежина расте са смањењем температуре полимеризације; нема фиксне тачке топљења, почиње да омекшава на 80-85 степену, и постаје вискоеластична на 130 степени, 160 ~ 180 степени почиње да се трансформише у стање вискозног протока; добра механичка својства, затезна чврстоћа од око 60МПа, чврстоћа на удар од 5 ~ 10кЈ/м2; одлична диелектрична својства.